Marsio Kogan i njegov veliki tim koncipirali su knjižaru, kako kaže arhitekta, kao mesto sastanaka. Ona je takođe i prostor za čitanje, druženje, opuštanje, održavanje događaja.

Staklena ulazna vrata visoka su 7,7 metara i uvučena u zgradu kako bi ostavili slobodan prolaz. U prizemlju u kome su nešto manji prostori od ostalih nivoa nalaze se audiovizuelni proizvodi kao što je “Blue Rays” i kafić u vrtu. Nekoliko liftova vodi posetioca preko mezanina do ogromnog prostora u kome su smeštene igračke i stripovi, nazvanog “Grčki prostor”.

Na trećem nivou stiže se do sedišta dugih 21 metar. To je  nesputan prostor sa stolovima i klupskim foteljama koji pozivaju posetioce da se opruže, opuste dok listaju izabrane knjige ili časopise. Knjige na policama okružuju prostor, a ispred i upravno na njih  postavljeno je jedanaest velikih stolova. Tu je i multifunkcionalnan prostor, naročito pogodan za konferencije zbog čega je dobio naziv “filozofski kafić”, rezervisan za vrt i dečije knjige.

Pod i razne fine obrade su urađeni od drveta. Ostale površine koriste beli laminat  time vizuelno odvajaju zidove od ostalih materijala. Staklene ručne lestvice smanjuju vizualno ometanje svih elemenata u prostoru, praktično nisu uočljive.

Osvetljenje je na tavanici postignuto dužnim linijama svetlosnih tela u nekoliko redova, i završava se centralnim osvetljenjem na gornjem spratu.

Konfiguracija spratnosti, s obzirom na otvorenu međuspratnu prohodnost, tražila je fluidnost i prostorni kontinuitet. Posetilac kreće od prijatnog zatim stiže u monumentalan procstor u kome može da komunicirai s drugim posetiocima, uzme knjigu I pročita jedan deo pre kupovine ili jednostavno sedne i uživ. Arhitekta Kogan kaže da je želeo da promoviše druženje ljudi što je imerativ 21. veka.